Nežne ruke sklapaju rakete!

Zaviriti u unutrašnjost valjevske Vojne fabrike „Krušik“ jeste kao zaviriti u srce mitskog Feniksa. Simbolično i bukvalno, tako je bilo sa „Krušikom“. U proleće 1999. fabrika je sravnjena sa zemljom NATO bombama, ostavši bez proizvodnih kapaciteta i tehnologije. Na glavnu fabričku kapiju, baš preko puta najvećeg stambenog naselja Oslobodilaca, kojeg je „Krušik“ podigao tokom srećnih 80-ih, ispraćeno je 10.000 radnika bez posla. Iz takvog pepela, „Krušik“ se ponovo uzneo do lidera domaće odbrambene industrije i velikog izvoznika.

I danas je mnogo toga slično kao u najsrećnije „Krušikovo“ vreme 80-ih prošlog veka. Linije sa teškim stegama, limenom podlogom na kojoj se radi, školskim stolicama i drvenim gajbama, od onih gde se pune tela mine, preko onih gde projektili dobijaju rep, do onih gde se za njih vežu padobrani. Potpuno različito od zamišljene slike da se vrhunski precizno oružje pravi u kakvoj svemirskoj laboratoriji u kojoj su oružari u belim skafanderima. Ne, „krušikovci“ su i dalje u zelenim mantilima, rade većinom na opremi staroj dvadesetak godina, pa je neophodno precizno oko i sigurna ruka da se, na primer, dovrši jedan minobacački projektil. Ono što prave, međutim, vredi i košta u svetu, pa „Krušik“ sa pravom od 2008. godine naovamo doživljava renesansu.

Nov Kovački centar

Nov je pak Kovački centar, otvoren pred kraj prošle godine, gde se proizvode košuljice za minobacačke programe manjih kalibara, a od juna počeće kovanje košuljica mina većih kalibara. Prethodno su stručnjaci iz Nemačke u novoj hali od 4.500 kvadrata reparirali deo opreme iz stare “Krušikove” kovačnice, koju je NATO pogodio tačno u centar, dok je deo opreme nov. Ova “Krušikova” i “Jugoimportova” fabrika, vredna preko 4,5 miliona evra, zaposliće 92 radnika i smanjiti uvoz za šest miliona evra, koliko je koštala kupovina komponenti koje Valjevci sada prave. Vrednost planiranog prometa proizvoda iz nove kovačnice je deset miliona dolara.
Iako je država, preko „Jugoimporta“ stala iza „Krušika“, ništa od ovoga ne bi bilo bez samih „krušikovaca“. Onih koji su, kako sami simbolično kažu, preživeli desetogodišnji „prelaz preko Albanije da bi došli do Krfa“. „Prihvatali smo ugovore sa veoma kratkim rokovima isporuke, ugovarali smo sredstva koja još praktično nismo ni osvojili, radili u pogonima bez grejanja, od kojih su mnogi i dalje bili bušni od bombardovanja, bez osnovnih uslova za zdravlje i bezbednost, korak po korak sa simboličnim iznosima vraćali se na tržište, gde smo prethodno bili lideri, iako su nas pratile nerealne cene i zastarelost proizvoda u odnosu na konkurenciju“, priča direktor Jovan Davidović.

Izvor vesti: Blic Online

Loto milioner iz Valjeva

„Sedmica“ na „lotou“, druga po redu ove godine, izvučena je u Valjevu, ali tek u ponedeljak, kad bude objavljen operativni broj dobitničkog listića, biće poznato na kom prodajnom mestu Lutrije Srbije u ovom gradu je uplaćen tiket koji je vlasniku doneo više od 35,4 miliona dinara. Dobitna kombinacija mogla je da bude uplaćena na najmanje dvadesetak prodajnih mesta lutrije, u trafikama, ili menjačnicama...

Ko je srećni Valjevac, međutim, možda će ostati tajna. Onaj ko je pogodio dobitnu kombinaciju nije u obavezi da otkrije svoj identitet, a u Valjevu su odmah posle objavljivanja da je „sedmica“ izvučena baš u ovom gradu počela nagađanja ko se opario. U gradu nije bilo organizovanja nikakvog slavlja, niko nije čašćavao po kafanama i kafićima...

Izvor vesti : www.novosti.rs

Front u Karađorđevoj

Porodica Rabasović zahteva da gradske vlasti poštuju konačnu odluku Vrhovnog suda Srbije i vrate im kuću u samom centru grada, koja je eksproprisana još 1979. godine. To, po svemu sudeći, neće biti ni malo jednostavno, jer prostorije koristi Udruženje boraca ratova od 1990. godine, a nedavno je u ovom prostoru otvorena i spomen-soba posvećena poginulim borcima u ratovima devedesetih.

Iako Rabasovići Gradu predlažu da boračko udruženje preseli na drugu lokaciju, kako ne bi postali beskućnici, iz Udruženja poručuju kako „nema te sile koja ih može iseliti iz sadašnjih prostorija“.

VLADIKA I REVALORIZACIJA

Dok valjevski rezervisti poručuju da će prostorije napustiti samo mrtvi, ističući kao ključni argument činjenicu da je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku uložilo milion dinara u spomen-sobu, koju je osveštao vladika valjevski Milutin, Rabasovići unapred odbijaju sve eventualne dogovore sa Gradom, tvrdeći da je sudska presuda više nego jasna.

Inače, ova porodica treba lokalnoj samoupravi da vrati revalorizovani iznos od 240.000 dinara, koliko im je Valjevo, svojevremeno, isplatilo za eksproprijaciju njihove kuće. Po nekim procenama, ta suma danas iznosi oko 10.000 evra.

Za seoski turizam 37 uslova

Da bi neko nastavio da se bavi seoskim turizmom ili tek počeo, mora da ispuni 37 nemalo zahtevnih odredaba iz „Pravilnika o minimalnim tehničkim i sanitarnim uslovima za pružanje ugostiteljskih usluga u seoskom domaćinstvu“, koje su domaćinima valjevskog kraja dostavili predstavnici države. Od seljaka se, između ostalog, traži da imaju asfaltiran put do kuće, parking, održavanje temperature od 18,5 stepeni, keramičke pločice u kuhinjama i priključak na javnu telefonsku mrežu ili mobilni telefon. Valjevski seljaci koji godinama već primaju goste, nezadovoljni su, poručuju da to ne mogu da ispune i najavljuju „ilegalni rad”.: Preuzeto od : Blic Online